Ово је књига која би да сачува вештину справљања циповке. Она спада у нематеријална културна добра. А Димитрије Вујадиновић ју је написао у оквиру архитектуре будућности. Једном ће се сутрашњим генерацијама циповка открити као храна срећног и радосног човека. Истовремено, овај запис је похвала нашим сеоским прабакама и мајкама, а својеврсни је увод у историју пекарства. Она нас подсећа да су наши стари познавали трајан хлеб без адитива. Нове технологије нису увек тријумф искључиво добрих ствари!
Раша Попов