Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.
Иако постоји доста књига везаних за живот и дело Меше Селимовића, ова осветљава један до сада недовољно осветљен аспект његовог дела – религијски подтекст романа Дервиш и смрт, отварајући сасвим нови дискурс тумачења Селимовићевог дела. Да парадокс буде већи, многи су управо тумaчење романа Дервиш и смрт управо тумачили из религијског контекста али само се ова књига бави на прави начин религијским подтекстом као основом која најбоље отвара и све остале аспекте читања и тумачења.
Личне исправе и документа можете огласити неважећим и у свим Гласниковим малопродајним објектима!
