Српски народни календар је по много чему јединствена књига. Поред своје основне функције, он обједињује све оно што су предање, митолошка и религиозна свест, етничке и етнолошке посебности током времена уградили у народно памћење. Календар је прича о нама у времену и времену у нама, о свему што се одупрло забораву баш због тога што је дописано у једном оваквом месецослову. Стари словенски назив за календар – месецослов – дуго је био уобичајен у српском језику.
Први српски календари, месецослови, штампани су у Венецији, Бечу, Будиму и Темишвару, где су у то време постојале велике заједнице Срба. Основ свих тадашњих календара био је свецослов. Календари су првенствено ради њега и штампани, јер су купци тражили празнике светаца по јулијанском календару. Но, по правилу, објављиван је и католички свецослов, по грегоријанском календару. Осим обавезног свецослова, у календарима су се налазиле народне умотворине, године значајних догађаја, приповетке и песме оновремених угледних писаца, преводи књижевних и стручних радова, чланци из разних научних области, нарочито историје и земљописа, описи манастира, биографије, мисли учених људи, шематизми. Због свеобухватности, стила писања и занимљивости објављиваних тема, календари су скоро цео 19. век били најпопуларнија читалачка штива у српским домовима.
Као наставак давно започетог објављивања месецослова настао је Српски народни календар за годину 2013.
.jpg)
.jpg)
